Subotičko Narodno Pozorište

Spojiti dečački san i profesiju je, prema rečima, Marka Marosiuka veoma lako. On je mladi modni dizajner i kostimograf u subotičkom Narodnom pozorištu, koji je svoj san preneo na tekstil i od tada stvara bajku, na modnim pistama i pozorišnim daskama.

Marko kaže da crta od malena, odnosno, od kada se zaljubio u princeze gledajući Diznijeve crtaće. Nakon što je završio tekstilni smer u srednjoj školi za dizajn “Bogdan Šuput” u Novom Sadu, upisao je Akademiju umetnosti u Beogradu, odsek kostim.

Nakon diplomske revije na Fasion Week-u automatski sam počeo da prodajem stvari, jer su se žene interesovale za moje haljine i odjednom sam imao gomilu para, što je bilo fascinantno. Počeo sam da ulažem taj novac u revije i kreacije i da se bavim modom, tako reći neplanirano. Odmah nakon fakulteta sam krenuo da asistiram u pozorištu, tako da sam sad paralelno i kostimograf i bavim se modom“, priča Marko i kaže da se u Srbiji nije lako baviti dizajnom, jer nemamo razrađeno modno tržište, veliki broj dizajnera se nalazi na malom tlu u jednoj, kako kaže, nerazrađenoj modnoj zemlji.

Ima i talentovanih i netalentovanih ljudi i svi se borimo za mušterije, tako da je veoma velika konkurencija. Mislim da je smešno porediti bavljenje modom u Srbiji i u svetu, zato što su dizajneri ovde sami sebi portparoli, menadžeri, asistenti i prodavci, što nema smisla, jer moje zanimanje je da budem dizajner a ne da teram nekog da kupi. Sa druge strane je lako, zato što smo mala zemlja i manji je broj ljudi koje bi trebalo da impresioniraš. Jednom kada se probiješ na to minimalno modno tlo, uspeo si“.

Marko smatra da mladi imaju šansu da uspeju u Srbiji ukoliko se uspeh definiše kao zarada i da je, pre svega, najvažnije dobro se promovisati.

Ali uspeh u Srbiji ne garantuje i ne znači uspeh bilo gde dalje u svetu. Najteži je taj prelaz, da te ljudi prepoznaju, da se probiješ i razradiš tržište. Ti kao neko ko se školuje za dizajn nisi naučio kako da izreklamiraš svoj proizvod, da ljudi imaju želju da ga kupe. Mislim da jednom kada dođeš do tog nivoa, da napraviš brend, onda možeš od toga da živiš. Ako je uspeh imati gomilu para onda da, uspešan si. Kod nas ne postoje apsolutno nikakvi kriterijumi, prolazi sve i svašta, jer smo i dalje modno neosvešćeni i sve što se dobro izreklamira prolazi“, kaže naš sagovornik koji iza sebe ima nekoliko revija od kojih je izdvojio one u Budimpešti i Holandiji na FashionClash-u.

To je divna manifestacija za mlade dizajnere, gde sam se prvi put susreo sa besprekorno savršenom organizacijom, dizajnerima koji dolaze iz celog sveta, urednicima časopisa i modnim blogerima. To je potpuno drugi nivo od onoga što se Beograd i Novi Sad trude da postignu. Naravno ne bih da omalovažavam, jer vidim progres i kod nas”, kaže on i naglašava da je prodaja stvari ipak na višem nivou van Srbije, jer je platežna moć veća.

Mogao sam da prodajem stvari za veću količinu novca, zato što tamo ljudi prosto više zarađuju. Takođe mi je bilo fascinantno da vidim kako dizajneri koji nemaju probleme kao mi u Srbiji, na primer sa osnovnom egzistencijom, mogu kreativno da se ispolje jer nemaju taj problem ‘da li ću ja ovo nekome prodati’ nego isključivo stvaraju zbog umetnosti i svoje kreativne ideje“.

.