Pozorište i Moda

Ko još nije čuo za venecijanski karneval i njegove živopisne maske?

A da li ste znali da većina maski potiče iz komedije del arte (Commedia dell’Arte)?

Komedija del arte je nastala u XVI veku, u Italiji. Bučna, vrcava, raskošnih boja, bila je sušta suprotnost dotadašnjim ukočenim pozorišnim predstavama u kojima su glumci-amateri recitovali napamet naučen tekst. Obično se igrala na otvorenom, uz jednostavnu scenografiju naslikanu na platnu. Predstave su se zasnovane na improvizacijama začinjenim akrobatskim tačkama i ljubavnim scenama, a okvirna priča se bazirala na klasičnim izvorima (nalik na komičnu verziju Romea i Julije). Glumci su često, kroz improvizacije, ismevali neke, tada poznate, ličnosti i događaje.

* Mesto za vasu reklamu ! *

Stalne ličnosti Komedije del arte  su:

Pantalone , bogati, pohlepni trgovac. Smešni vremešni pomodar koji želi da ćerku uda za nekog bogatog starca. Hipohondar je i sve preuveličava. Kad čuje loše vesti, padne na zemlju i koprca se dok mu neko ne pomogne da ustane.

 

Izabela, njegova ćerka, rečita koketa. Voli da zadirkuje i iskušava muškarce. Svi se zaljubljuju u nju. Otac joj stalno namešta sastanke sa prestarim, bogatim muškarcima.

Doktor, siromašniji od Pantalonea, proračunat i lukav. Pokušava da bogato oženi sina. Skakuće dok hoda i maše rukama kad priča. Služi se komplikovanim terminima. Njegove jedine dijagnoze su turdnoća (bez obzira na pol) i smrt (čak i kad je pacijent živ).

Arlekino, Pantaloneov sluga,siromašan i pocepan. Njegov prepoznatljiv kostim su, zapravo, stilizovane zakrpe. On je hitar i spretan… Nosi štap, kojim često udara druge glumce. Obično ga prati njegov drug, Pedrolino (Pjero).

 

Kolombina, služavka zaljubljena u Arlekina. Koketna, osećajna i radoznala, a iznad svega tračara i spletkaroš. Služi se zavođenjem da bi došla do informacija.

Kapitano je ubeđen da je heroj i muškarčina, a zapravo je lažov, kukavica i hvalisavac.  Njegov kostim je karikatura tadašnjih vojnih uniformi. Pokušava da impresionira druge predstavljajući se dugim i komplikovanim imenima.

Pulčinela – ružan, debeo grbavac. Agresivan i lopov. Ima nebrojeno mnogo dece. Izvršava nedela koja mu naređuju gospodari.

Brigela – Arlekinov partner. Krčmar i ženskaroš željan novca. Često splekari i huška likove jedne protiv drugih kako bi došao do više novca.

Krajem XVII veka Kapitana zamenjuje lik Skaramuša – ženskaroša sa gitarom u rukama. On je, zapravo, nastao stapanjem likova Kapitana i Brigele.

Komedija del arte, poznata i kao Italijanska komedija, je postala popularna širom Evrope i izvršila veliki uticaj na pisce poput Šekspira i Molijera. Nestaje krajem XVIII veka zbog promene pozorišnog ukusa.

Saradnja kreatora sa pozorištem javlja se početkom dvadesetog veka, sa Vortom i Pol Poareom. Sredinom 1920-ih Sregej Đagiljev je pozvao Koko Šanel (Coco Chanel) da uradi kostime za balet „Plavi voz“ („La Train Bleu“), po libretu Žana Koktoa (Jean Cocteau). Ubrzo slede i drugi kreatori: Lanven (Lanvin), Balmen (Balmain), Dior, Sen Loran (Saint Laurent). U Italiji tim putem prva kreće Elza Skjapareli (Elsa Schiaparelli).

Đani Versaće (za Kiri Te Kanava)- crna satenska haljina sa bojenim kristalima koji formiraju motive inspirisane radovima Sonje Delone (Sonia Delaunay), Milan Versace Spa – 1990 – Capriccio – Richard Strauss – režija John Cox – San Francisco, Opera House, London, Royal Opera House.

Valentino – Washington DC-National Opera – 1994 – The Dream of Valentino – Dominick Argento – režija Ann-Margret Pettersonn – Washington DC, The John F. Kennedy Center fot the Performing Arts.

Fendi – Ogrtač od svilenog pliša (za Rainu Kabaivansku), Rome-Fendi – 1984 – La Traviata Giuseppe Verdi – režija Mauro Bolognini – Macerata, Sferisterio.

 

„Il Teatro alla Moda“ je putujuća izložba koja predstavlja preko sto kostima za pozorište, operu i balet od 1980. do danas. Autori radova su najpoznatiji italijanski kreatori i modne kuće: Đani Versaće (Gianni Versace), Roberto Kapuči (Roberto Capucci), kuća Fendi, Misoni (Missoni), Đorđo Armani (Giorgio Armani), Valentino, Enriko Koveri (Enrico Coveri), Antonio Maras (Antonio Marras) i Romeo Đilji (Romeo Gigli).

Roberto Capucci – vestalska tunika od svilenog tafta sa 11m dugim šlepom, dekorisanim šljokicama i srebrnim perlama, Rome-Tailoring Farani – 1986 – Norma – Vincenzo Bellini – režija Pier Luigi Pizzi Verona Arena.

Giorgio Armani – Bata de Cola, Madrid-Roger Salas collection – 2002 – Joaquin Cortes Show – Milan, Emerald Theatre.

Antonio Maras – kostim Hipolite – Haljina sa šlepom i metalik aplikacijama, Milan Piccolo Teatro – 2008 – San letnje noći – William Shakespeare – režija Luca Ronconi – Scene Margherita Palli – Milan, Teatro Strehler.

Romeo Đilji – kostim Kraljice noći – Parma Teatro Regio – 1995 – Čarobna frula – Wolfgang Amadeus Mozart – koreografija Michael Tracy – Parma, Teatro Regio.

Antonio Maras – kostim Titanije – svilčena haljina sa šlepom i aplikacijama od ruža i šljokica, Milan Piccolo Teatro, 2008 – San letnje noći – William Shakespeare – režija Luca Ronconi – scenografija Margherita Palli – Milan, Teatro Strehler.

Izložba je do sada boravila u Rimu, Milanu i Los Anđelesu.

Đani Versaće – haljina za lik Klarion od svilenog satena sa aplikacijama, Milan Versace Spa – 1990 – Capriccio – Richard Strauss – režija John Cox – San Francisco, Opera House, London, Royal Opera House.

Đani Versaće – pantalone klovna vezene futurističkim motivima, Milan Versace Spa – 1988 – Forever Java – Roland Petit – Paris, Opera Comique.

Đani Versaće – Matrjoška haljina od šantug svile, ručno oslikana sa aplikacijama i vezom, Milan Versace Spa – 1987 – Souvenir de Leningrad – Maurice Bejart – Lausanne, Palais de Beaulieu.

Đani Versaće – Baletska suknjica (tutu, pačka) postavljena perjem ždrala, sa čarapama. ručno slikano, Milan Versace Spa – 1991 – Žar ptica – Igor Stravinsky – The Carnival For The Bird (Fundraising) – London , Royal Opera House.

 

Sa aspekta istorije umetnosti, vizuelnog pamćenja, istorije komunikacije – moda jeste jezik čiji se značaj mora uvažiti.

Renato Balestra jedno od najvećih imena modne industrije, dizajnirao je u srpskoj nacionalnoj Operi kostime za legendarnu postavku opere Pepeljuga Đoakina Rasinija, u režiji Jagoša Markovića sa Jadrankom Jovanović u naslovnoj ulozi, već na premijeri 1998. godine zaslužila epitet istorijske predstave.

Umetnost je profesija, više nije intuicija. Prošlo je vreme Van Goga, osame u ateljeu. Danas ste deo sistema u kom morate komunicirati, deliti informacije o svom radu. Danas umetnik ima više šansi nego ranije. Umesto intuicije umetnik danas mora da bude dobro informisan. Ako ima stav onda je to dobro i biće prepoznat. Ako ne, onda je jedan u masi.

NAJBOLJA POZORIŠTA

KOSTIMI

Kostimografija, iako se u jednom smislu tiče mode, u svojoj osnovi ne tiče se postavljanja novih modnih trendova. Kostimograf je, naime, tu da svojim znanjem i vizijom najbolje dočara karakter junaka neke pozorišne predstave, filma i tako dalje i atmosferu vremena u kojem taj junak živi i deluje. Bilo da je reč o konkretno poznatim stilovima određenog istorijskog trenutka ili, pak, ”izmišljenom” vremenu i prostoru, kostimograf je čovek koji ”oblačeći” junake daje jasan i, iznad svega neophodan, doprinos ”oživljavanju” vizije jednog režisera. Naime, garderoba koju nosimo pokazuje mnogo toga: naš karakter, mogućnosti (finansijske, pa i mentalne); ona je refleksija, kako našeg unutrašnjeg stanja, tako i sredine iz koje potičemo i one u kojoj živimo. Dakle, garderoba je naša slika.

.